Целулоза етарсе прави од целулозе реакцијом етерификације једног или више агенаса за етерификацију и сувим млевењем. Према различитим хемијским структурама етарских супституената, етри целулозе се могу поделити на ањонске, катјонске и нејонске етре. Јонски етри целулозе углавном укључујуетар карбоксиметил целулозе (ЦМЦ); нејонски етри целулозе углавном укључујуетар метил целулозе (МЦ),етар хидроксипропил метил целулозе (ХПМЦ)и етар хидроксиетил целулозе.Хлор етар (ХЦ)и тако даље. Нејонски етри се деле на етре растворљиве у води и етре растворљиве у уљу, а нејонски растворљиви етри се углавном користе у малтерским производима. У присуству јона калцијума, јонски етар целулозе је нестабилан, па се ретко користи у сувомешаним малтерским производима који као цементне материјале користе цемент, гашени креч и др. Нејонски растворљиви у води етри целулозе се широко користе у индустрији грађевинских материјала због своје стабилности суспензије и задржавања воде.
Хемијска својства етра целулозе
Сваки етар целулозе има основну структуру целулозе — структуру анхидроглукозе. У процесу производње целулозног етра, целулозно влакно се прво загрева у алкалном раствору, а затим се третира средством за етерификацију. Влакнасти производ реакције се пречишћава и уситњава да би се формирао једнолични прах одређене финоће.
У процесу производње МЦ, као средство за етерификацију користи се само метил хлорид; поред метил хлорида, пропилен оксид се такође користи за добијање хидроксипропил супституентских група у производњи ХПМЦ. Различити етри целулозе имају различите односе супституције метил и хидроксипропил, који утичу на органску компатибилност и температуру термичке гелације раствора целулозног етра.
Време поста: 25.04.2024